Hej Sloveni

Hej Sloveni (en español Hey, Eslavos) fue el himno nacional de la República Federal Socialista de Yugoslavia entre su formación en 1945 y su disolución en 1992, de la República Federal de Yugoslavia desde ese año hasta 2003 y de Serbia y Montenegro desde ese año hasta su disolución en 2006. El himno tenía versiones oficiales en serbocroata, esloveno y macedonio. La letra es de Samo Tomášik y la música, basada en el himno polaco Mazurek Dąbrowskiego, de Kleofas Oginski.^{[cita requerida]} Dedicado en general al pueblo eslavo y adoptado por el paneslavismo, su título original era Hej, Slováci (Hey, Eslovacos); fue himno nacional no-oficial de la breve República Eslovaca y es de hecho considerado un himno no oficial de los eslovacos.

Hej Sloveni, jošte živi

Riječ naših djedova

Dok za narod srce bije

Njihovih sinova

Živi, živi duh slovenski

Živjet će vjekov'ma

Zalud prijeti ponor pakla

Zalud vatra groma

Nek se sada i nad nama

Burom sve raznese

Stijena puca, dub se lama

Zemlja nek se trese

Mi stojimo postojano

Kano klisurine

Proklet bio izdajica

Svoje domovine!

Хеј Словени, јоште живи

Дух наших дедова

Док за народ срце бије

Њихових синова

Живи, живи дух словенски

Живеће веков'ма

Залуд прети понор пакла,

Залуд ватра грома

Нек' се сада и над нама

Буром све разнесе

Стена пуца, дуб се лама,

Земља нек' се тресе

Ми стојимо постојано

Кано клисурине,

Проклет био издајица

Своје домовине!

Hej, Slováci, ešte naša

slovenská reč žije,

Dokiaľ naše verné srdce

za náš národ bije.

Žije, žije, duch slovenský,

bude žiť na veky,

Hrom a peklo, márne vaše

proti nám sú vzteky!

Jazyka dar sveril nám Boh,

Boh náš hromovládny,

Nesmie nám ho teda vyrvať

na tom svete žiadny;

I nechže je koľko ľudí,

toľko čertov v svete;

Boh je s nami: kto proti nám,

toho parom zmetie.

I nechže sa aj nad nami

hrozná búrka vznesie,

Skala puká, dub sa láme

a zem nech sa trasie;

My stojíme stále pevne,

ako múry hradné

Čierna zem pohltí toho,

kto odstúpi zradne!

Hej Slovani, naša reč

slovanska živo klije

dokler naše verno srce

za naš narod bije

Živi, živi, duh slovanski,

bodi živ na veke,

grom in peklo, prazne vaše

proti nam so steke

Naj tedaj nad nami

strašna burja se le znese,

skala poka, dob se lomi,

zemlja naj se strese

Bratje, mi stojimo trdno

kakor zidi grada,

Еј, Словени, жив е тука

зборот свет на родот

штом за народ срце чука

преку син во внукот!

Жив е вечно, жив е духот

словенски во слога.

Не нè плашат адски бездни

ниту громов оган!

Пустошејќи, нека бура

и над нас се втурне!

Пука даб и карпа сура,

тлото ќе се урне:

Стоиме на стамен-прагот

- клисури и бедем!

Проклет да е тој што предал

Родина на врагот!

---